Rimski mir

Za mnoge naraštaje hrišćanskih vernika, trijuf hrišćanstva nad ogromnim brojem kultova u Rimskom carstvu, bila je prosta Božja volja. Ali je za mnoge rimljane moralo da predstavlja zagonetku. Kako je Rimsko carstvo postalo Hrišćansko? Ko su bili ljudi koji su prvi primili hrišćanstvo? Koji su bili uslovi u kojima je hrišćanstvo kranulo da se iz Jerusalima širi dalje po carstvu? Naći odgovore na ova pitanja nije lak zadatak. Da bi pokušali da dobijemo odgovore, moramo da pokušamo da se prebacimo u svet u kome su ovi ljudi živeli. 

 To je svet ispunjen Bogovima, a većina ljudi je verovala da je svet oko njih ispunjen bezbrojnim nadprirodnim bićima koji su uticali na njihov život. Iako nisu mogli da ih vide , za većinu antičkih ljudi bilo je oćigledno da nadpriodne sile deluju u svim sverama.  

Poplave ili suše, dobra ili loša sreća, da li će baš vašu kuću strefiti grom ili ne, sve je to zavisilo od bogova. Politeisti su čvrsto verovali da Bogovi imaju direktan uticaj na ljudsku svakodnevnicu i sudbinu, ljude, gradove i naravno carstvo.  Bogovi su od ljudi zahtevali da ih poštuju, obožavaju i da im poklanjaju što više pažnje, a za uzvrat Bogovi će se pobrinuti da stvari teku u savršenom redu i da sreća bude na vašoj strani.

Kao što to vernici dans čine, i u antičko vreme ljudi su se obraćali Bogovima kroz molitve, uglavnom na određenim mestima, gde se smatralo da određeno božanstvo prebiva. Hramovima, svetilištima i kod svoje kuće, gde su pravili sopstvena svetilišta sa figurinom boga ili bogova kojima se mole. Rimski svet bio je načičkan svetilištima, gde god da ste putovali carstvom nailazili bi ste na razna svetilišta različitih veličina i značaja, kao što moderni putnik može da vidi mala svetilišta putujući kroz Grčku. Osim molitve, Bogove ste mogli da odobrovoljite i da tražite njihovu naklonost, darovima.

 Na oltarima određenog božanstva vernivi su ostavljali darove u žitu, ulju, hlebu i tamjanu. Žrtvovanje životinja i ptica bio je dar koji su Bogovi primali za vreme specijalnih prilika, velikih verskih komunalnih praznika, ali i kada je pojedincu bila potrebna veća pažnja Božanstva. Ovo bi sve radili kako bi vas Bogovi gledali naklonjeno,  da bi sreća bila na vašoj strani.

*

Ogromno Rimsko carstvo prostiralo se od Hadrijanovog zida u Engleskoj na severu, pa sve do Mesopotamije ( današnji Irak)  na istoku. U ovom ogromnom carstvu živelo je preko 60 miliona stanovnika različite kulture i nacionalnosti. U upotrebi su bila dva jezika, na zapadu je to bio latinski a na istoku carstva zadržao se Grčki jezik – Koine. Pošto su porobili Helenski svet (zaostavština Alexandra Makedonskog) Rimljani nisu pokušavali da ovaj deo carstva latinizuju. Rimljani su prihvatili Helensku kultutu, verski sinkretizam i Grčki jezik. Od Rimljana koji se dosele sa zapada na istok očekivalo se da nauče Grčki.

Sem grčkog jezika, kulture, stukture grčkog polisa i verskog sinkterizma, rimljani su od Aleksandrovog Helenskog sveta usvojili Kult imperatora. Aleksandar je bio prvi koji je, osvojivši Egipat prihvatio istočnjački običaj da se gospodar proglasi za božanstvo, Rimljani su ovo usvojili, pa su imperatori počevši od Oktavijana Avgusta, sebe isticali kao specijalne agente na zemlji koji štite cartvo, a posle smrti nastavili bi sa nebesa da rade isto.

Religija ili kult bio je etnički određen, nešto što je indetifikovalo određenu grupu-Genos. Religija teče venema čoveka. Herodot u stojoj Istoriji daje čist primer ovakvog načina razmišljnja, definišući Grke kao jedan narod podvlačeći da imaju istu krv, bogove, kultove i običaje. Bilo je veoma bitno da poštujete one Bogove koje su poštovali vaši preci. Istina njima ste mogli pridodati još koje božanstvo. Tako ste mogli poštovati, onoliko Božanstava koliko ste hteli. Rimljanima su se ustvari različiti Bogovi činili isto, samo imaju različita imena. Nije postojala sumnja da drugi Bogovi postoje baš kao što postoji i vaš.

Rimsko carstvo je ustvari bilo verski otvoreno,religisti tolerantno a holivudska prestava da Rimljani proganjaju druge religije je samo holivudska, i nema veze sa istinom. Mogli ste da obožavate bilo koje Božanstvo, rimljani nikad nisu imali problem sa tim. Ustvari jedini problem koji su Rimljani imali jeste ako bi ste ugrozili Pax Romana-Rimski mir.

Iz brutalnog građanskog rata, koji je uništio Rimsku republiku, kao pobednik izašao je Oktavijan. Pošto je pobedio Marka Antonija koji se udružio sa poslednjom Egipatskom kraljicom Kleopatrom 27. godine p.n.ere, Oktavijan je postao jedini vladar Rimskog carstva, a rimska imperija ušla je u novo doba. Posle višedeceniskih krvavih sukoba, posle toliko prolivene krvi u građanskim ratovima, Oktavijan je uspostavio Rimski mir. Oktavijan je bio tvorac i garantor mira.
 Poučen Cezarovom sudbinom, ubijenim od strane senatora koji nisu hteli tiranina, Avgust je bio rešen da pod velom restauracije republike uspostavi novu formulu vlasti. Avgust je proklamovao da je vratio rimskom narodu vlast a da je on samo Princeps-prvi među jednakima. U realnosti sva vlast, vojska, senat sve je bilo u Avgustovim rukama, a republika je vremenom  nestala u izmaglici kolektivne amnezije.

Sa druge strane mir  i političko jedinstvo postignuto je širom mediteranskog sveta. Mediteranski svet nikada do sada nije bio po jedinstvenom vlašću,  niti je doživeo jedinstveni prosperitet kao sada. Izgradnja puteva koji su povezivali gradove omogućila je lako putovanje po carstvu, procvat trgovine, širenje novih ideja i religija.