Apokalipsa i Knjiga Danilova

Verska politika Antioha IV podelila je jevrejsko društvo. Neki Jevreji, poput Makabejaca,  verovali su da je najbolje naouražati se i tako isterati stranu vlast . Međutim, jedan deo Jevreja počeo je da veruje da će se Bog  čudesno umešati u zbivanja. On će poslati nebesku vojsku na zemlju i ova nebeska armija pobediće Antioha ili koga već, i uspostaviti novo Judejsko kraljevstvo. Da bi objasnili zašto stvari nisu onakve kakve bi trebalo da budu, pojavio se Apokalipticizam, kao još jedan odgovor na helenizaciju.

Veliki broj Jevrejske literature koja nastaje u periodu od 3. veka p.n.ere do 2. veka nove ere, ima apokaliptički karakter. Njen najistaknutiji predstavnik u Starom Zavetu je Knjiga Danilova. Takođe, Novi zavet prožet je apokaliptičkim idejama, a samo hrišćanstvo je počelo kao Apokaliptička jevrejska sekta.

Sve apokalipse imaju određene zajedničke  karakteristike. Prvo, one su sve Ehatološke. Ehaton na grčkom znači kraj, pa prema tome, sve apokalipse govore o kraju vremena, kraju sveta koji se približava. Svet kakav je sada samo što se nije završio, eshaton donosi kraj onome što je pogrešno i postavlja sve na pravo mesto.

Anđeo ili neka druga božanska figura ima ulugu glasnika koji donosi poruku. Poruka je totalno u šiframa i zahteva tumačenje. Obično, onaj koji ima otkrovenje tumači šifraovanu poruku. Vizije su uvek prisutne, hronološke, sistematične, govore o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.

Apokalipse uglavnom predviđaju seriju katastrofa, ratova, poplava, zemljotresa. Ta katastrofa, kosmičkih je razmera i predstavlja znak da je eshaton blizu. Moralno su dualističke i imaju tendenciju da ljudki rod, ljude uopšte, dele u dve grupe koje se međusobno isključuju. Na jednoj strani, imate pravedne koji su malobrojni, a na drugoj  su zli i oni su većina. Sve njih očekuje neki javni sud, gde će pravedni biti spašeni a zli uništeni.

Još jedna karakteristika apokalipse je da se Bog prvi put pojavljuje kao kralj. Bog nekako dovodi istoriju do kraja, uništava zle i potom postaje vrhovni vladar novog sveta. Bog je izgubio vlast nad svetom, koji je stvorio. Svetom vladaju zle sile, ali pisci apokalipse veruju da Bog ima moć da ove zle sile pobedi i ponovo ima kontrolu nad svetom koji je napravio. 

Pisci apokalipsa imaju negativan i pesimistički pogled na svet. Svet je iskvaren, nepostoji pravda, jer zli vladaju nad pravednima. Ali nada postoji, jer će se Bog uskoro umešati u pokvareni svet i tako spasiti pravedne. Ćak iako ste umrli pre nego što se Bog umešao, nema potrebe  da brinete, jer sve pravedne očekuje vaskrs. Dobri i pravedni biće tako nagrađeni, a zli će konačno dobiti svoje. Ideja  i verovanje u ličnu besmrtnost i opšti vaskrs prvi put se pojavljuje u Judaizmu sa  Danilovom knjigom.

Većina apokalipsi pisana je pod psudonimom, osoba čije ime apokalipsa nosi po pravilu je neka značajna ličnost iz prošlosti, koja živi u prošlosti, ali je “videla” u svojim vizijama stvari koje će se dešavati u budućnosti.

*

Kniga Danilova je jedina knjiga u Hebrejskoj Bibliji koja skroz pripada žanru apokalipse. Napisana je između 167. i 164. godine stare ere, što je stavlja u perod kada je Antioh IV Epitaf sprovodio prisilnu helenizaciju nad Jevrejima. Snažno je uticala na kasnija jevrejska i hrićanska dela.

Knjigu Danilovu možemo podeliti na dva dela. Prvi deo knjige, od 1-6 poglavlja, govori o jednom mladom Jevrejskom momku Danilu, koji živi u egzilu u Vaviloniji na dvoru cara Navukodonosora, u 6. veku stare ere. To je ustvari, moralna priča o pobožnom, mudrom, pametnom Jevreju, koji odoleva klanjanju drugim bogovima i ostaje veran Jahvi. Ove moralne priče, pisane su za Jevreje koji žive pod Grčkom dominacijom, kako bi bili ohrabreni da ne podlegnu tuđim bogovima.  Apokaliptički pisci sebe uglavnom stavljaju u daleku prošlost (kao Danilo koji ustvari sve događaje prorokuje u 6.veku stare ere) pričajući o istoriskim događajima koji tek treba da se dese.

Danilo ima dar da tumači snove. Pošto je Vavilonski car Navukodonosor (Dan.2) usnio san, očajan je u svom pokušaju da pronađe tumačenje istog.  Vavilonski mudraci neuspevaju da protumače san, Danilo uspeva.

Navukodonosor je sanjao statuu čija glava je od čistog zlata, grudi od srebra, noge od bronze a stopala od mešavine gvožđa i zemlje, a potom je tu statuu razbio ogromni kamen. Svaki od metala predstvalja jedno kraljestvo. Zlato je naravno Vavilonija, srebro je Medija, bronza Persija a mešavina bronze i gline predstavlja Grčku.  Danilo tumači san, “predviđajući” događaje iz budućnosti Vavilonskom caru. Sva četri kraljevstva biće uništena, a kad poslednje bude uništeno uspostaviće se Kraljevstvo Božje (Dan2-44).

Ostala poglavlja od 3-6 sadrže druge priče, koje imaju istu poentu. Od poglavlja 7 naracija se menja iz trećeg u prvo lice.

Na početku poglavlja 7. Danilo je usnio san.  Iz mora izlaze zveri, koje su definitivno strašnije od bilo koje zveri na zemlji. Kao u snu sa statuom, četri zveri su ustvari, četri različita vladara i njihova kraljevstva. Četvrta zver naručito je ogavna predstavlja Kraljevinu Selekuida (7-7).

Danilo, govori o kraljevinama, daje svoju proročku prognozu stvari koje će se desiti a koje su politički vezane za Judeju. On ima različite vizije i snove, sa različitim  simbolima, ali one sve govore istu priču i imaju  isru poentu. Zle sile vladaju svetom, haos vlada nad redom, tama nad svetlom. Međutim, stvari će se uskoro promeniti. Dobre sile, na čijem čelu se nalazi Bog, uskoro će se upustiti u bitku sa rđavim silama i postaviti stvari na svoje mesto.

Drugi deo Knjige Danilove govori o događajima koji su potresali Judeju za vreme Antioha IV Epitafa. Autor priča u simbolima, kodovima i skrivenim porukama, ali pažljivim čitanjem možemo tačno zaključiti na šta je autor mislio. U poslednjem dvanestom poglavlju autor govori o, vremenu gde će anđeoske figure na čelu sa anđelom Mihailom, poslate od samog boga, u velikoj poslednjoj borbi, doneti pobedu i uspostaviti Kraljevstvo božje na zemlji.

U to kraljevstvo ućiće samo pravedni, oni koji poštuju Toru i vole svog jedinog boga. Ćak i ako su mrtvi kada se ovo bude dešavalo vaskrsnuće (12-2). Ovo je prvi put da se vaskrs mrtvih pominje u Hebrejskoj bibliji. Opšti vaskrs mrtvih pojavilo se sa apokalipsama, pa je ideja o vaskrsu ušla kroz apokalipsu u Judeizam.

Danilo je ustvari najraniji primer onoga što nazivamo apokaliptička literature. Ona pokušava da odgovori na probleme u kome se jevrejsko društvo našlo u periodu kada je izloženo helenizaciji i represalijama Antioha IV. Odgovor koji pisac apokalipse po Danilu nudi, nije naoružajte se i borite se sa neprijateljem. Šanse su vam male, sami ne možete pobediti Antioha, Grčku ili kasnije Rim, ali naš Bog može. Anđeoska vojska koju on bude poslao triunfovaće nad zlim silama.